PANEL „NOVI SAD – GRAD VLAŽNIH PODRUČJA: VODA, PRIRODA I ZDRAVLJE U PROMENLJIVOJ KLIMI“: Saradnja ključna za očuvanje i borbu protiv klimatskih promena

U okviru Sajma ekologije u Hali „Master“ u četvrtak je održana panel diskusija na temu „Novi Sad – grad vlažnih područja: voda, priroda i zdravlje u promenljivoj klimi“.

Moderator je bila članica Veća za zaštitu životne sredine, ekologiju i energetsku efikasnost Grada Novog Sada Vanja Petković, a o ovoj važnoj temi govorili su Nikola Stojnić ispred Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Kosta Lalošević iz JP „Vode Vojvodine“, Marko Marinković iz JP „Vojvodinašume“ i dr Sanja Bijelović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
Močvarna područja spadaju u najvrednija, ali i najugroženija na svetu. Ona čiste vodu, sprečavaju poplave, čuvaju biološku raznolikost i ublažavaju klimatske promene. Novi Sad se nalazi na obalama Dunava, okružen rukavcima, barama, aluvijalnim šumama i zaštićenim područjima poput malo udaljenijeg Koviljskog rita i Titelskog brega. Ova staništa su dom retkim pticama, ribama i biljkama, ali su i prirodni saveznici grada u borbi protiv suša i naglih bujica. Zato je veoma važno što je Novi Sad prvi grad na Balkanu koji je dobio titulu Wetland City – vredno Ramsarsko priznanje, koje obavezuje da se o tim staništima vodi računa.
Na panelu je ukazano na aktuelnu problematiku i izražene ekstreme u vodnom režimu Dunava, od dugotrajnih suša i niskih vodostaja do naglih porasta i pretnji poplavama. Posebno je naglašen značaj prilagođavanja vodne infrastrukture takvim klimatskim uslovima, ali i očuvanje prirodnih funkcija Dunava i njegovog priobalja. Ukazano je na to šta se u prirodi, posebno u barama i ritovima, dešava u slučaju kada ne dobijaju dovoljno vode, koliko trpi biljni i životinjski svet, šta se dešava u šumskim predelima usled klimatskih promena, ali i koliko se promenio kvalitet reke Dunav i šta to znači kako za prirodu tako i za ljude. Sagledana je važnost saradnje različitih institucija, struke i šire zajednice u očuvanju prirode. Zaključeno je da se najbolja rešenja za ekstremne situacije, kao i sve promene koje se dešavaju, moraju osmisliti timski, uz međusobno uvažavanje, odnosno da je potrebno pronaći ravnotežu između potreba ljudi, privrede i same prirode.
Juče su o značaju vlažnih staništa i Novom Sadu koji ima ovu titulu, ukazali na panel-projektu i Akademski centar zaštite životne sredine i održivog razvoja i Humanitarno ekološka organizacija „Čepom do smeha“.