POSLEDICE KLIMATSKIH PROMENA SVE VIDLJIVIJE - Potrebno veće interesovanje mladih za poljoprivredu

Na štandu Privredne komore Srbije održan je seminar posvećen klimatskim promenama i njihovom uticaju na poljoprivredu, o čemu je govorila profesorka meteorologije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Ana Vuković Vimić.

Posebno je ukazano na sve ozbiljnije posledice klimatskih promena po domaću poljoprivredu, ali i na problem smanjenog interesovanja mladih za poljoprivredne nauke. Kako je istakla profesorka Vuković Vimić, svega oko 1,5 odsto studenata upisuje se na fakultete iz oblasti poljoprivrede i šumarstva, uprkos činjenici da se više od milion ljudi u Srbiji bavi ovim delatnostima i da se gotovo polovina teritorije koristi kao poljoprivredno zemljište.
– Od početka 2000-ih godina naša teritorija se nepovratno greje. Klimatski sistem ne reaguje tako da se vrati u stabilno stanje, već smo u rastućoj etapi zagrevanja – rekla je Ana Vuković Vimić.
Govoreći o posledicama koje su već vidljive na terenu, ona je podsetila da je prošla godina bila izuzetno teška za gotovo sve grane poljoprivredne proizvodnje, osim vinogradarstva, dok ratarstvo već tri godine trpi ozbiljne gubitke i beleži prinose od 30 do 40 odsto niže od evropskog proseka. Dodala je da se pojedine procene stručnjaka o klimatskim promenama već ostvaruju, zbog čega naučnici danas s mnogo većom sigurnošću mogu da predvide dalji razvoj klimatskih procesa.
Posebna pažnja tokom seminara bila je posvećena porastu broja ekstremno toplih dana. Prema njenim rečima, broj dana s temperaturama višim od 35 stepeni danas je i deset puta veći nego ranije, što postaje sve češća i duža pojava tokom leta.
Profesorka je objasnila da Srbija ukupno i dalje dobija dovoljno padavina, čak ima i nešto više vode nego ranije, ali je ključni problem njihov raspored. Leta postaju sve duža i sušnija, dok je dana sa umerenim i ravnomerno raspoređenim padavinama sve manje, što dodatno otežava poljoprivrednu proizvodnju i planiranje setve i prinosa.