Vremeplov Muzeja Žeravica na Poljoprivrednom sajmu: povratak korenima – od ruke do mašine

U jeku najsavremenijih dostignuća koja će biti predstavljena u Hali 23, na 93. međunarodnom poljoprivrednom sajmu, među dronovima, autonomnim mašinama i digitalnim rešenjima, jedna postavka sigurno će privući pažnju na drugačiji način. U cilju očuvanja nacionalne tehničke kulture, Muzej Žeravica posetiocima će predstaviti deo jedne od najznačajnijih zbirki u ovom delu Evrope.

Koncept postavke je “Od njive do kolača” i predstavlja most koji spaja slavnu prošlost vojvođanskog agrara, sa savremenim trenutkom, uz iskustvo koje povezuje generacije.
Poseban segment izložbe posvećen je razvoju pogonskih sistema, od parnih mašina, koje su zahtevale vreme, snagu i tim ljudi, do prvih motora sa unutrašnjim sagorevanjem, koji su mehanizaciju učinili dostupnom širem krugu proizvođača. Parna mašina u ovom kontekstu predstavlja simbol industrijske revolucije koja je promenila svet. Zvuk stacionarnog motora vratiće prisutne u vreme kada je ritam rada prvi put izašao iz ljudskih ruku i prešao u mehaniku, a okretanjem ručnog krunjača, posetioci će ponovo otkriti zaboravljene pokrete, koji su nekada život značili.

[Arhivske fotografije]

Centralni deo postavke “Od njive do kolača” priča je o kukuruzu koji je hranio čitave generacije. Kroz pažljivo osmišljenu hronologiju, prikazan je čitav proces proizvodnje, od setve do prerade. Posebno mesto zauzima tradicionalna združena setva kukuruza i pasulja, mudra praksa predaka koja je u sebi nosila i nauku i sigurnost. Dok kukuruz crpi snagu iz zemlje pasulj je obnavlja, što je svojevrsni podsetnik na prirodni balans koji je prethodio savremenim đubrivima. Ovaj združeni setveni segment pružao je i sigurnost seljaku od gladi, jer ako bi godina bila sušna, a kukuruz podbacio, pasulj bi kao otpornija biljka ipak doneo rod.
Interaktivni deo izložbe omogućiće posetiocima da osete težinu tog rada. Sedenjem na “ricu”, okretanjem ručnih krunjača ili posmatranjem rada mašina pokretanih stacionarnim motorima, jasno će stvoriti sliku o prelazu poljoprivrede iz “zanatske” u “industrijsku” fazu. 

[Arhivske fotografije]

Priča o porodici Žeravica dodatno produbljuje ovu sliku. Njihovi koreni, koji sežu do 1936. godine i prve mašin-bravarske radionice, svedoče o spoju zanata i poljoprivrede, iz kog su nastajale mašine koje nisu bile luksuz, već potreba, kao alat koji je olakšavao život i povećavao prinos.
U delu izložbe posvećenom traktorima, postavka će predstavljati dva inženjerska odgovora na viševekovno pitanje kako tešku mašinu naterati da vuče plug, a da ne potone u meku vojvođansku zemlju? Gvozdeni točkovi sa “mamuzama” predstavljali su sirovu snagu i upornost, dok su guseničari donosili drugačiju filozofiju koja se temeljila na raspodeli težine i “plutanju” po tlu. Od gvozdenog točka koji se borio sa blatom, do guseničara koji je preko njega “plivao”, eksponati muzeja Žeravica su spomenici ljudskoj genijalnosti i upornosti, ali i podsetnik da je cilj uvek bio isti: savladati prirodu, ali je ne uništiti.

[Arhivske fotografije]

Uz glavnu postavku, muzej nudi i kreativne radionice koje brišu granicu između publike i izložbe. Tako će deca i odrasli imati prilike da sastavljaju makete traktora, te i fotografišu svoja dela. Najkreativnije fotografije će biti objavljene na profilima društvenih mreža Muzeja Žeravica, uz nagrade iz muzejske suvenirnice, za najbolje radove. Takođe, biće upriličena i Sajamska likovna kolonija, a zadatak će biti nacrtati nešto od prezentovanih eksponata i učestvovati u izložbi radova. Posetioci će za vreme sajma glasati za radove u Hali 23 i na društvenim mrežama. Na taj način, istorija ne ostaje zatvorena u vitrine, već nastavlja da živi kroz nove generacije.
U vremenu kada tehnologija nezaustavljivo napreduje, poruka ove postavke je jasna, a to je da bez razumevanja korena, nema ni pravog razvoja. S tim u vezi, izložba je podsećanje na temelj koji ni najnaprednija tehnologija ne može da zameni, a to je odnos čoveka, zemlje i ploda. U hali ispunjenoj inovacijama, ova postavka delovaće kao živi vremeplov, u kom metal dobija dušu, a istorija glas.

[Arhivska fotografija]