PREDSTAVLJENO ISTRAŽIVANJE O IZVOZU I KONKURENTNOSTI VOĆA I POVRĆA: MALINE I BOROVNICE SVE TRAŽENIJE U EVROPSKOJ UNIJI

Predavanje posvećeno načinima povećanja izvoza prerađenog voća i povrća u Evropsku uniju održano je juče u organizaciji Privredne komore Srbije. Poseban fokus bio je na novim alatima Privredne komore Srbije za izvoznike smrznutog i sušenog voća i povrća, kao i proizvođačima iz sektora tople prerade.

Asistentkinja na FEFA fakultetu i konsultantkinja SIPPO projekta Valentina Čolić Mihajlović predstavila je rezultate istraživanja „Izvoz i konkurentnost sektora voća i povrća iz Srbije u periodu od 2022. do 2025. godine“ i ukazala na potrebu većeg ulaganja u logistiku, skladištenje, transport i sertifikaciju proizvoda. Kako je navela, analiza je pokazala da se najveći deo izvoza voća i povrća plasira na tržište Evropske unije, pri čemu je Nemačka glavno izvozno tržište, a slede je Francuska, Holandija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Rusija i zemlje CEFTA regiona.
– Holandija je posebno značajna jer dalje reeksportuje voće i povrće iz Srbije. Na zapadnoevropskom tržištu najveće učešće imamo u smrznutoj malini, ali i u izvozu jabuka, ukiseljenih kornišona i drugih vrsta smrznutog voća i povrća – rekla je Čolić Mihajlović i istakla da je vrednost uvoza voća i povrća u Evropsku uniju u poslednjih pet godina porasla, te da je najveći deo tog rasta posledica viših cena, ali postoji i količinski rast.
Prema njenim rečima, Srbija više od 95 odsto maline izvozi kao smrznuti proizvod, a svežu malinu svega nekoliko procenata.
– Sveža malina postiže znatno višu cenu i predstavlja premijum svež proizvod, pa je potrebno da unapredimo logističke uslove nakon berbe kako bismo mogli da izvozimo više sveže maline, kao što to radi Poljska – rekla je Čolić Mihajlović.
Govoreći o drugim izvoznim proizvodima, ona je navela da Srbija beleži rast izvoza lešnika, posebno na tržište Italije, i borovnice, koja je otpornija, u Nemačku, Francusku i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Veljko Jovanović rekao je da je osnovni zadatak Privredne komore Srbije da domaća privreda ostvaruje bolje rezultate i na domaćem i na međunarodnom tržištu.
– Tržišni standardi danas su mnogo složeniji nego ranije. Ulazak u međunarodne maloprodajne lance podrazumeva ozbiljnu priču o sledljivosti i poreklu robe, posebno u sektorima u kojima smo najjači, poput maline i jabuke – istakao je Jovanović.
Naveo je da proizvođači mogu nastupati na svetskom tržištu kroz velike količine proizvoda niže vrednosti ili kroz razvoj sopstvenih brendova. To zahteva mnogo više ulaganja u marketing, standarde i razumevanje potreba kupaca.
– Naša budućnost je na evropskom tržištu i u CEFTA regionu, gde danas završava više od 75 odsto robe iz ovog sektora, ali postoji prostor za veći obim i vrednost izvoza – rekao je Jovanović i dodao da domaće kompanije treba brže da se prilagođavaju promenama na tržištu.