Izagači su saglasni da je Sajam knjiga, bila još jedna izuzetno dobro organizovana manifestacija na Novosadskom sajmu. Ističu da je nekoliko godina unazad dostigao visok standard, koji je i sada potvrđen.
Posetu dele na dane kada je bio u toku i Sajam obrazovanja, a preovlađivala je mlađa publika, i vikend, koji je, prema rečima izlagača, prevazišao i njihova očekivanja.
Gostovanje Trejsi Ševalije dodatno je uticalo na inače izuzetnu prodaju njenih knjiga na štandu “Lagune”. Iz te izdavačke kuće ističu da je ove godine bilo veliko interesovanje i za knjige nobelovca Petera Handkea, ali i Neleta Karajlića, Mirjane Bobić Mojsilović, Jelene Bačić Alimpić i Gorana Markovića. Izdvojili su se i “Uznemireni ljudi” Fredrika Bakmana i “Sapijens: Kratka istorija čovečanstva” Juvala Noe. Na štandu knjižara “Delfi” ta dva naslova nazivaju i hitovima ovogodišnjeg Sajma.
U “Vulkanu” navode da im je ostalo samo nekoliko primeraka izabranih dela “Džejn Ostin” koje su doneli na Sajam knjiga. Kažu da su se, inače, kod njih najviše tražila objedinjena dela Selimovića, Stankovića, Kuićke i sestara Bronte, zbog povoljnih cena. Takođe, napominju posebno interesovanje za Majićevu “Decu zla”, ali i za celokupni dečiji program.
I “Dereta” je dosta prodavala dečje, odnosno tinejdžerske knjige, najviše “Dnevnik štreberke” i “Dnevnik šonjavka”, čiji 13. deo, pod naslovom “Otapanje”, se očekuje uskoro. Kazuo Išiguro takođe je tražen kod njih, uz Pesou i Nabokova.
“Ilustrovani ključevi” za dečje i tinejdžerske krize, pored “Malih istraživača”, izdvojili su se kod “Kreativnog centra”.
Iz “Makibuka” ističu da je kod njih bilo primetno da mlađa publika traži laganiju, takozvanu tinejdžersku literaturu, za zabavu, dok je među starijima najveće interesovanje bilo za filozofiju i psihologiju, od Ničea, preko Jaloma i Ošoa do Lujze Hej. Kažu i da se čitaoci vraćaju klasicima, poput Dostojevskog i Hemingveja.
Istorija, filozofija, psihologija i sociologija naročito su se tražili na štandu “Akademske knjige”. Kod njih su se po prodaji izdvojili “Zagonetka podunavske civilizacije” Haralda Harmana, “Kapital u XXI veku” Tome Piketija i “Paganstvo Starih Slovena” Borisa Aleksandroviča.
Na štandu “Algoritma” najbolje su se prodavale knjige o Pupinu i Tesli, odnosno “Sa pašnjaka do naučenjaka” i “Nenadmašni genije”.
Slični primeri beleže se i kod drugih izlagača. Naglašavaju i da se publika u Novom Sadu profilisala i da posetioci, odnosno čitaoci i kupci, dobro znaju šta žele i pre nego što dođu na Sajam. Očigledno je da sa Novosadskog sajma odlaze zadovoljni i jedni i drugi, uz prodaju, odnosno kupovinu nekoliko desetina hiljada naslova.
