I kad ne prete suša ili led, poljoprivrednici očekuju pomoć s neba – od satelita, a o tom načinu pomoći govorilo se juče na Novosadskom sajmu.
Poljska kompanija DYNA CROP SPACE je za premijerni nastup na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu izabrala prezentaciju projekta, čiji je naziv: Satelitski monitoring za regenerativnu poljoprivredu i uzgoj ugljenika.
– Korišćenjem jednostavne aplikacije poljoprivrednici mogu da, pomoću određenih indeksa i obrade satelitskih snimaka, saznaju gde je vlažnost zemljišta veća ili manja, gde je njiva previše ili premalo nađubrena. Mogu da se odrede čak i vegetativni indeksi, da li su usevi bolji ili lošiji i treba li koristiti suplemente – objašnjava saradnica u toj kompaniji Jovana Šijakov. – Time se znatno racionalizuju troškovi i čuva kvalitet zemljišta. Korišćenje ove aplikacije košta evro po hektaru, na godišnjem nivou.
Satelitski snimci su podrška poljoprivrednicima i posredstvom agrobota LALA. Osmislili su ga i stvorili stručnjaci novosadskog INSTITUTA BIOSENSE, na čijem štandu u Hali 1, s LALOM mogu da su upoznaju i posetioci 89. međunarodnog poljoprivrednog sajma.
– Na osnovu preciznih podataka sa satelitskih snimaka, agrobot LALA, pomoću sonde, uzima uzorak zemljište s dubine od 30 centimetara i meša ih s vodom u posebnoj komori. Potom, pomoću senzora određuje količinu nitrata i drugih komponenti koje su bitne za rast biljaka. Konkretan rezultat analize zna se već pola sata posle uzorkovanja – objašnjava Stefan Jarić sa INSTITUTA BIOSENSE.
Primenjujući znanja informacionih tehnologija u svakodnevnom radu u poljoprivredi, INSTITUT BIOSENSE je osmislio i prvo digitalno selo u Srbiji – u Mokrinu. A šta poljoprivrednicima nudi život u digitalnom selu?
– Poljoprivrednici će moći da formiraju virtuelne zadruge, gde mogu da, zajedno i uz popust, nabavljaju repromaterijal. Poput pravih, i ove virtuelne zadruge će im omogućiti da pod povoljnijim uslovima plasiraju robu – kaže Nastasja Grujić iz INSTITUTA BIOSENSE.
Digitalna sela
Meštanima digitalnih sela opredeljenih za poljoprivredu će, prema rečima Nastasje Grujić, biti na raspolaganju kompletna usluga INSTITUTA, poput nadgledanja parcela i konsultacija sa stručnjacima.
BIOSENSE očekuje da će, pokaže li se uspešnim, projekat digitalnog sela biti primenjen i u drugim delovima Srbije, koja su suočena s odumiranjem sela.