Agrometeorolozi beleže ozbiljan manjak vlage u zemljištu. I takvi izveštaji se ponavljaju godinama unazad. Štete u poljoprivredi mere se stotinama miliona evra, a ozbiljnijeg pomaka u procentima navodnjavanja nema.
– Zanimanje srpskih poljoprivrednika za sisteme za navodnjavanje menja se u zavisnosti od godine do godine. Kad je suša svi su zainteresovani, kad su obilnije padavine o navodnjavanju niko ne razmišlja. Ipak, poslednjih godina jača svest o tome da bez navodnjavanja nema sigurnih prinosa i prihoda u poljoprivrednoj proizvodnji – kaže menadžer prodaje sistema za navodnjavanje u kompaniji AGROGLOBE Igor Ćorluka. – Na veće interesovanje poljoprivrednika utiču i državne subvencije od 50 odsto vrednosti zalivnog sistema.
AGROGLOBE i na 89. međunarodnom poljoprivrednom sajmu od opreme za navodnjavanje nudi tifone, pumpe i agregate za navodnjavanje italijanskog MARANIJA, visoke mašine kompanije LINDSAY i METZEROVE sisteme kap po kap.
– Najtraženiji su tifoni jer su najpoznatiji i najpribližniji potrebama proizvođača u Vojvodini, sistemi kap po kap su traženiji kod voćara i povrtara, dok su visoke mašine uglavnom predmet interesovanja velikih poljoprivrednika i kompanija – dodaje Ćorluka.
Zavisno od karakteristika mašine, za tifone je potrebno izdvojiti od 15.000 do 20.000 evra, motorne pumpe zavisno od snage motora koštaju 10.000 do 15.000 evra, a veliki sistemi, zavisno od površinu koju pokrivaju, u proseku koštaju od 50.000 do 100.000 evra. Sve cene su bez PDV-a.
Na štandu DELTA AGRARA su samo za jedan dan prodali dva tifona, dve kišne rampe i jedan dizel crpni agregat.
– U sadašnjim agroklimatskim uslovima ne može se ozbiljno baviti poljoprivredom bez ulaganja u sisteme za navodnjavanje i potražnja za opremom je velika. Nekad su kupci velike kompanije, koje obrađuju velike površine, dolaze nam i voćari i povrtari s nekoliko hektara zbog sistema kap po kap – objašnjava menadžer za sisteme za navodnjavanje u kompaniji DELTA AGRAR Željko Vučinić.
Cene opreme su, prema Vučinićevim rečima, veoma šarolike i zavise od opreme, biljne kulture, izvora vode i da li na parceli ima električne energije.
– Generalno, cene opreme za navodnjavanje su od dve do četiri hiljade evra po navodnjavanom hektaru. Zbog krize cene se često menjaju i savetujemo poljoprivrednicima da koriste državne subvencije i nabavljaju opremu za navodnjavanje kako bi prošli jeftinije – navodi Vučinić.
Povećanje površina
– Do ozbiljnijeg povećanja površina pod navodnjavanjem može se uz podršku države u izgradnji infrastrukture, konkretno izgradnji vodozahvata i dovođenje električne energije – naglašaav Željko Vučinić. – Veliki poljoprivrednici i kompanije imaju novca da izgrade svoje crpne stanice ili sistem bunara i vodozahvata, izgrade trafostanice i da tek onda kreću sa izgradnjom infrastrukture za navodnjavanje na parcelama. Za male proizvođače to su ogromna ulaganja jer nisu isplativa. Veliki bi i mogli bez intervencije države, mali nikako. Važan podsticaj bio bi i što skoriji završetak ukrupnjavanja poljoprivrednih poseda jer bi to znatno pojeftinilo ulaganja u navodnjavanje.
