Obrada zemljišta jedan je od ključnih faktora koji utiču na povećanje prinosa, ali i na zaštitu zemljišta od erozije i suše, dok je navodnjavanje jedini adekvatan odgovor klimatskim promenama i suši. Ove ocene iznete su na konferenciji „Sistemi za navodnjavanje i očuvanje zemljišta“, koju je na 89. međunarodnom poljoprivrednom sajmu organizovala ProCredit grupa.
– U Vojvodini se na konvencionalan, generacijama unazad prisutan, način obrađuje 80 odsto zemljišta, a ostalo različitim sistemima redukovane obrade. Konvencionalnim načinom troši se 92 litre dizela po hektaru i ako se to pomnoži sa 1,5 milion hektara u Vojvodini potroši se 135 miliona litara dizela i emituje 11 miliona kilograma ugljendioksida – objašnjava direktor firme YU-DNI doo Zoltan Kurunci.
Prednosti konzervacijske obrade zemljišta su, prema njegovim rečima, u tome što smanjuju potrošnju energije na 50 do 52 litre po hektaru, a za 40 odsto emisiju ugljendioksida i azotnih oksida. Takođe, utiče i na očuvanje kvaliteta zemljišta smanjenjem erozije i, što je u ovim sušnim vremenima posebno važno, gubitak vlage u zemljištu svodi na minimum.
Uslovno rečeno, nedostaci nekonvencionalne obrade zemljišta su skuplja oprema i neodlučnost zemljoradnika da se odreknu generacijama trajnog načina obrade. Ako se i oglušuju na preporuke koje se tiču klasičnih radova na njivama, poljoprivrednici shvataju da se mora ulagati u sisteme za navodnjavanje.
Podsetivši na to da smo u SFRJ imali čak tri proizvođača velikih zalivnih sistema, od kojih je subotički SEVER bio i najveći, vlasnik firme AGROSAVET-IRRIGATION Vladislav Samardžić upozorava da je Srbija sa 70 do 80 hiljada hektara pod navodnjavanjem na začelju Evrope, a možda i sveta.
– Još prema studiji iz osamdesetih godina prošlog veka, trebalo je da pod sistemima za navodnjavanje imamo 100.000 hektara. Nije bilo državne strategije i sada smo tu gde smo. Uostalom, izgradnja 15 kilometara kanala od Kule do Malog Iđoša trajala je 33 godine. Istina, u poslednje dve godine se stanje popravlja, ali sporo – dodaje Samardžić.
Štete velike
– Srbija je u suši 2017. godine pretrpela direktnu štetu između 600 miliona i milijardu evra. Ako je cena sistema za navodnjavanje 2.000 evra po hektaru, znači da smo izgubili, možda, i pola miliona hektara pod navodnjavanjem – navodi Vladislav Samardžić
Država bi, prema njegovim rečima, trebalo da aktivnije učestvuje u projektima navodnjavanja, dovođenjem vode kanalima do parcela i s manjim uslovljavanjem pri dodeli subvencija. Korisnici bi udruživanjem mogli da olakšaju nabavku zahtevnijih sistema za navodnjavanje.
