Udruženje ŽITA SRBIJE organizovalo je juče u Sali 4 Kongresnog centra „ Master“ Dan žitara s kojeg je upućena poruka da građani Srbije neće biti gladni jer žita ima više nego što srpskom tržištu treba.

Prema podacima Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica ŽITA SRBIJE, Srbija je izvoznik pšenice, bez obzira na to što veći deo prodaje bude ugovoren na paritetu koji važi za dunavske luke, ostaju joj važni i svi daleki kupci. Fitosanitarni uslovi za izvoz pšenice usaglašeni su s Egiptom, Turskom, Alžirom, EU, Kinom, Marokom i Južnom Korejom, a pokrenut je postupak usaglašavanja sa Indonezijom i Malezijom. Istovremeno, započinje usaglašavanja uslova za izvoz na Filipine, u Bangladeš, Vijetnam i Kambodžu.

Od 2017. do prošle godine izvoz pšenice u svetu rastao je u Rusiji, Kanadi i Ukrajini, SAD i Argentini, a deo tržišta izgubili su Evropska unija, Australija i Indija.

Čuo se i podatak da se u proteklih pet godina izmenila setvena struktura u korist soje, suncokreta i uljane repice, dok je kod žitarica zabeležen pad setvenih površina.

U prethodne dve godine znatno je povećana potrošnja pšenice u proizvodnji stočne hrane. Lane je cena kukuruza stalno bila iznad cene pšenice, što je dovelo do zamene kukuruza pšenicom u ishrani živine i stoke.

No, i pored toga, iz Udruženja ističu da je u ekonomskoj 2020/2021. godini izvezeno 928.000 tona pšenice i brašna preračunatog na zrno. Najviše pšenice izvezeno je u Rumuniju i Italiju, a brašna u Crnu Goru, BiH, Makedoniju i Albaniju.

Direktorka Udruženja ŽITA SRBIJE Sunčica Savović najavljuje da će ovogodišnja žetva biti u prvoj nedelji jula, ističući da će doneti nove količine pšenice i za domaće i za strano tržište.

– Izvoz je lokomotiva koja našu proizvodnju vuče napred. Dokle god imamo ograničenje izvoza ili zabrane, pitanje je kolika će zapravo biti tražnja na domaćem tržištu. Opšti trend ne samo na našem tržištu već i u svetu, počev od epidemije do danas, jeste da proizvođači koji imaju gde da čuvaju svoju robu čekaju bolje cene, a da li će imati kome da je prodaju to je pitanje – rekla je Sunčica Savović.

Građani mogu u potpunosti da budu mirni kad je reč o brašnu, tvrdi Sunčica Savović, dodajući da Srbija ima dovoljno pšenice do novog roda koji uskoro stiže, a ima i ogromne zalihe.

– Zalihe su veće od 600.000 tona. Na domaćem tržištu na godišnjem nivou ne troši se više od 135.000 tona pšenice, a očekuje se rod koji će biti preko tri miliona tona – objašnjava Sunčica Savović. 