Novosadski sajam je danas napunio sto godina i čvrsto zakoračio u drugi vek postojanja. Najstarija je sajamska kuća na ovim prostorima, a pored priređivanja sajmova i izložbi, bavi se i organizovanjem kongresa i stručnih skupova, marketinškim uslugama, skladištenjem robe i ugostiteljstvom, izdavanjem poslovnog prostora...

Posle 1918. godine, kad su Bačka, Banat, Srem i Baranja ušli u okvire zajedničke jugoslovenske države, grupa bogatih novosadskih preduzetnika, veleposednika i industrijalaca, na inicijativu Đule Hajoša pokrenula je akciju za održavanje izložbi i sajmova zanatskih i industrijskih uzoraka i poljoprivrednih proizvoda. U inicijativnom pismu Đule Hajoša, između ostalog, je navedeno da bi Sajam trebalo da se održava po „primeru drugih velikih gradova“, i da bi trebalo da bude „prolećni sajam“.

Na današnji dan, 11. avgusta 1923. godine, počela je Prva novosadska izložba koja je trajala do 26. avgusta. Ne samo da je označila početak organizovanja sajamskih priredbi u Novom Sadu, već se i smatra prvom u postojanju Novosadskog sajma. Ta Prva trgovačka i zanatska izložba, ipak letnja, 1923. godine priređena je u zgradi nekadašnje Državne mađarske katoličke gimnazije na Futoškom putu, današnjoj zgradi Srednje elektrotehničke škole u Futoškoj ulici. Bila je otvorena svakog dana, od 8 do 18 časova, a ulaznice su koštale 10 dinara. Izložbu je pratio katalog sa spiskom izlagača i oglasnim delom  - izdanje koje će svih narednih godina biti sastavni segment sajmova.

Od tog dana Novosadski sajam je rastao, menjao lokacije, izgled, prilagođavao se potrebama, izlagačima, posetiocima, dobrim idejama i trendovima. U nekoliko navrata je menjao lokaciju da bi konačno 1940, u vreme jubilarnog, 10. sajma i izložbe, stigao u Hajduk Veljkovu 11, gde se i danas nalazi. Pre 70 godina, 1953. Novosadski sajam dobija ime i postaje opštejugoslovenska, međunarodna komercijalna ustanova sa novim zaštitnim znakom, koji je 1952. godine nacrtao Ivko Milojević, tada sedamnaestogodišnji učenik škole za dizajn. Po njegovim rečima veliko S znači Sajam, N je tu zbog Novog Sada, kriva ispod S simbolizuje Dunav, a „krilca” na slovu predstavljaju boga Merkura, zaštitnika trgovaca i zanatlija.

Na jubilarnom, 40. međunarodnom poljoprivrednom sajmu, 1973. godine, u skladu s nesvrstanom politikom tadašnje Jugoslavije, organizovana je Kolektivna izložba zemalja u razvoju, što je značajno povećalo broj izlagača i posetilaca, a na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu organizovane su i kolektivne izložbe država, iz oba tadašnja politička bloka: Zapadnog i Istočnog. Iste godine se u sajamski prostor „doselila“ skulptura „Propinjanja“, delo akademskog vajara Jovana Soldatovića. Simbol Novosadskog sajma se tada sa svojih 40 tona nastanio u ondašnjem Atrijumu, odmah posle kapije Glavnog ulaza, gde je danas Aula Novosadskog sajma. U vreme izgradnje Kongresnog centra „Master“ izmeštena je u stočarski deo Sajmišta. Na postolje iznad sajamske fontane prepoznatljivi konji smešteni su 14. septembra 2007. godine.

Paralelno sa menjanjem vizuelnog identiteta menjao se i raspoloživi zatvoreni i otvoreni izlagački prostor. Danas se Novosadski sajam prostire na oko 230.000 metara kvadratnih. Pored otvorenog prostora izlagačima su na raspolaganju i hale. Objekti su zidani s kraja 50-ih godina 20. veka, do kompleksa „Master“, završenog 2006. godine, u sklopu kojeg je u funkciji sajamskih i kongresnih aktivnosti gotovo polovina, a čime su stvoreni uslovi za organizovanje modernih sajmova, „kongresnih i konvenšn“ aktivnosti, s akcentom na uslužni biznis. Hala „Master“ je u upotrebi od 2003. godine, dok je poslovni centar sedište brojnih firmi i institucija. Značajan kapacitet Sajma čini otvoreni prostor na kojem u vreme Međunarodnog poljoprivrednog sajma dominira izložba poljoprivredne mehanizacije, ali i objekti koji omogućavaju druge sadržaje, poput Manježa od 5.000 m2 i hale za predstavljanje grla na izložbi stočarstva. Multifunkcionalnost prostora, između ostalog, ilustruje i upotreba Hale 1, koja kao značajan izložbeni prostor predstavlja i jedinstvenu zatvorenu Atletsku dvoranu za pripreme i treninge sportista iz zemlje i regiona u vansajamskim terminima, sa prostorima za sportske aktivnosti – od atletskih staza, zaletišta za skok u vis i u dalj, preko bacališta, do terena za tenis... Ta, kao i druge hale, svojevremeno je bila i poznat prostor za održavanje koncerata i festivala, velikih sportskih događaja, ali i pozorišnih predstava...

Nove zatvorene izlagačke prostore Novosadski sajam je dobio i posle 2013. godine.

                Tokom pandemije COVID 19 upravo u Hali 1 i Hali „Master“ bila je smeštena i Kovid bolnica, a Novosadski sajam je kasnije bio i važan vakcinalni punkt.

Devedeseti Međunarodni poljoprivredni sajam

U godini kada obeležava vek postojanja Novosadski sajam je organizovao i 90. međunarodni poljoprivredni sajam, koji od 2022. nosi oznaku „Najbolje iz Vojvodine“.

Prvi međunarodni poljoprivredni sajam i izložba stoke, održan je od 14. do 18. marta, 1931. godine, uz podršku Udruženja poljoprivrednika kao Saveza poljoprivrednika Dunavske banovine i AD Izložbe i Sajam uzoraka u Novom Sadu. To je bila prva organizovana izložba i sajam priplodne stoke na celoj teritoriji tadašnje Kraljevine Jugoslavije. Sajam se tada nalazio u Šumadijskoj ulici br. 12. Ukupna izložbena površina iznosila je oko 3.100 m2.Na Izložbi je bilo prikazano 1.039 grla goveda, svinja, pastuva, ovaca i koza. Poseban paviljon je bio namenjen mlečnim proizvodima, a bilo je i veterinarskih lekova, stočne hrane, semena, aparata za ishranu svinja, elevatora. Zbog evidentnog uspeha i ugleda koji je tokom godina stekao, novosadski Poljoprivredni sajam je na 25. kongresu Međunarodne asocijacije sajmova (UFI), 1958. godine u Solunu primljen u tu asocijaciju. (Dvadeset godina kasnije član iste Asocijacije je postao i Međunarodni sajam LORIST.) U Udruženje evropskih poljoprivrednih sajmova EURASKO, sa sedištem u Veroni, Poljoprivredni sajam je primljen 2008. godine i tako postao deo prestižne porodice 30 najreprezentativnijih poljoprivrednih sajmova koji predstavljaju 24 evropske zemlje.

Ocenjivanje kvaliteta proizvoda i usluga

Održavanje sajmova u Novom Sadu neraskidivo je vezano za ocenjivanje kvaliteta proizvoda. Ostaće zabeleženo i 135 godina ocenjivanja kvaliteta proizvoda i usluga. Na Prvoj županijskoj poljoprivrednoj izložbi – „Ekonomskoj izložbi vrtlarskih i pčelinjih proizvoda”, od 13. do 16. oktobra, 1888. godine u Novom Sadu, radio je „Presuđivački odbor”. Ocenjivao je proizvode prema određenim pravilnicima i po grupama: poljoprivredni, voće, povrće, biljke, cveće. Dodeljene su 44 diplome i 22 zlatnika. Ulaznice za izložbu bile su jednodnevne, ali i za sva četiri dana – koliko je trajala. Brodovi koji su saobraćali Dunavom i Tisom i dovozili putnike na izložbu davali su popust na prevoz. Stručne komisije koje okuplja Novosadski sajam rade i danas, a čine ih profesionalci iz zemlje i inostranstva, odakle stižu i učesnici. Priznanja se uručuju na svečanostima u Kongresnom centru Novosadskog sajma, u susret, ili tokom priredbi, dok se posebna čast najboljima ukazuje na Večerima šampiona. Medalje, povelje, plakete, diplome… i vrhunska priznanja – šampionski pehari, kao i titula Apsolutnog lidera kvaliteta priredbe, osvojeni na Novosadskom sajmu decenijama unazad potvrđuju kvalitet vrednovan po nacionalnim i internacionalnim standardima.

Kreiranje virtuelnog izlagačkog prostora

Od 2020. godine Novosadski sajam raspolaže i virtuelnim prostorom na platformi ExpoOnline.rs. Kreirana je kao odgovor na izazov koji je pred sve sajamske kuće postavila pandemija COVID 19, koja je svojim razornim delovanjem po zdravlje i ekonomiju promenila život na prostoru celog sveta. ExpoOnline.rs je dvojezična, srpsko-engleska platforma za poslovno povezivanje, susrete i širenje informacija i znanja, učvršćivanje starih i uspostavljanje novih poslovnih, ali i prijateljskih veza. Na njoj je od 14. do 23. decembra 2020. organizovan Međunarodni poljoprivredni sajam, prvi u onlajn izdanju.

Uz podrške saveznih, republičkih i gradskih institucija i organizacija, malih i velikih privrednih subjekata, kao i pojedinaca, tokom celog veka Novosadski sajam je dokazivao da jeste „mesto na kojem stičete prednost“. Bio je i ostao otvoren za sve izlagače, posetioce i dobre ideje iz zemlje i inostranstva o čemu svedoče i brojne manifestacije na kojima ima ulogu suorganizatora i logističke podrške.

Vek Novosadskog sajma obeležen je Svečanom akademijom koja je održana u martu ove godine, kao i brojnom aktivnostima na priredbama koje ova kuća organizuje.