Institut BioSens u Novom Sadu je štand Delegacije Evropske unije u Srbiji u Hali 1 iskoristio za veoma zapaženu prezentaciju primene sopstvenih senzora i robota u savremenoj poljoprivredi.

Pored najpoznatijeg, robota za analizu zemljišta – agrobota „Lala”, predstavljeni su i agrobot za branje borovnica, kao i niz senzora i uređaja koji obezbeđuju kvalitetniju i jeftiniju proizvodnju u ratarstvu, voćarstvu i stočarstvu.

– Brojne su prednosti korišćenja robota u obradi zemljišta u odnosu na klasičnu mehanizaciju. Pre svega, ne zagađuju životnu sredinu i lakši su, što znači da ne izazivaju kompakciju zemljišta. Agrobot „Lala” Instituta BioSens namenjen je uzorkovanju i analizi zemljišta na terenu, pre svega za NPK analize. Bitno je smanjen broj uzoraka, na od tri do pet po hektaru, a rezultati se dobijaju za samo pola sata – objašnjava rukovodilac Centra za senzorsku tehnologiju u Insitutu BioSens Goran Kitić.

Činjenica da borovnica zauzima sve više površina u Srbiji i da je sve traženija na tržištu daje na značaju agrobotu za branje borovnica, takođe razvijenom u Institutu BioSens, kojeg, prema Kitićevim rečima, karakteriše to što je aktivan tokom cele sezone.

Uzorkuje zemljište, omogućava precizno prskanje, eliminiše korove, prati vegetaciju, a rezultat svega je – značajno povećanje prinosa.

Uporedo s robotima, Institut BioSens razvija i senzorsku podršku poljoprivredi.

– Širom Srbije smo postavili mrežu meteostanice za merenje svih parametara važnih za praćenje uslova razvoja biljaka i prevencije biljnih bolesti. Konkretno, razvili smo senzore za merenje temperature, vlažnosti vazduha, količine padavina, brzine vetra, jačine osvetljenja, vazdušnog pritiska, vlažnosti zemljišta i lista. Razvili smo, takođe, prenosivi uređaj za ispitivanje statusa biljke „Plant-O-Meter”, koji je u stanju da ustanovi da li su biljke pod stresom usled nedostatka vode ili nutrijenata i koliko su zdrave. Taj uređaj može i da mapira zemljište po zonama i tako, na primer, omogući selektivno i racionalno đubrenje, što doprinosi uštedi, ali i zaštiti životne sredine – dodaje Kitić.

Projekti u funkciji održive poljoprivrede koje Institut BioSens razvija uz podršku Srbije i Evropske unije i te kako su važni. Uvećavaju procene prema kojima će, po Kitićevim rečima, naša planeta do 2050. godine brojati 10 milijardi stanovnika, što će zahtevati 70 odsto veću proizvodnju hrane u uslovima trećine degradiranog zemljišta.