Vegetacija ratarstkih kultura nije krenula kako treba, budući da je ovogodišnje proleće izuzetno sušno, a prema procenama stručnjaka, suša će tek biti u godinama koje su pred nama.

Kako bi poljoprivreda opstala, potrebne su kratkoročne i dugoročne mere, o čemu je bilo reči na jučerašnjem panelu „Kako prebroditi sušnu godinu - praktični saveti za uspešnu žetvu“ Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

- Najvažnija kratkoročna mera je navodnjavanje, ali o tome možemo da pričamo samo teoretski, budući da se kod nas na taj način može zalivati samo od dva do tri odsto površina - naglašava rukovodilac Odeljenja za suncokret sa Instituta dr Vladimir Miklič. - Drugi način je da se ide u ranije setve, dok je treća mera sejanje ranih hibrida, što je isti princip, a cilj je da se prođe kroz određene faze razvoja dok još ima vlage u zemljištu.

Institut već uveliko radi na dugoročnim merama – oplemenjivanju tolerantnosti biljke na sušu, pri čemu se koriste divlje vrste od kojih se prave odgovarajući hibridi.

- Suština tolerantnosti na sušu jeste koren koji treba da bude dubok i razvijen. Trenutno imamo projekat „SmartSun“, koji finansira Ministarstvo nauke, u okviru kojeg radimo fenotipizaciju korena, što će nam poslužiti u oplemenjivanju i ukrštanju genotipova koji su tolerantniji na sušu - navodi dr Miklič, napominjući da je za realizaciju ove dugoročne opcije potrebno i do deset godina.

Na sve ovo ne treba zaboraviti ni patogene, koji se iz decenije u deceniju menjaju. Dok jedni jenjavaju i nestaju, pojavljuju se novi koji su sve opasniji. Zbog toga se Institut priprema na nove bolesti i nove insekte, kojih će u budućnosti nesumnjivo biti.