Na konferenciji „Uredba Evropske unije o deforestaciji: izazov ili šansa za soju iz našeg regiona“ razgovaralo se o uredbi usvojenoj lane s ciljem da osigura rastuću potražnju evropskog tržišta za poljoprivrednim proizvodima kao što su soja, palmino ulje, kaučuk za gumu, kakao, kafa, govedina i proizvodi od drveta, a da njihova proizvodnja ne dovede do gubitka površina pod šumama.

Da bi se to postiglo, potrebno je da svako ko plasira ove proizvode na tržište Evropske unije dokumentuje da proizvodnja nije povezana s krčenjem šuma i da snosi troškove kontrole, ukazao je u video-obraćanju glavni inspektor u Ministarstvu poljoprivrede Holandije Time Vanders, preciziravši da će se kontrola i troškovi odnositi na tri odsto isporučene količine proizvoda.Jovana Đisalov iz organizacije “Donau soja” upozorava da će svi proizvođači, prerađivači i trgovci sojom u Srbiji i drugim zemljama zapadnog Balkana morati da preduzmu mere već u ovogodišnjoj žetvi, kako bi i dalje imali pristup tržištu Evrospke unije. To je ozbiljna obaveza za izvoznike soje iz Srbije, jedne od vodećih zemalja po proizvodnji te uljarice u Evropi.

– Za poslednjih 30 godina površine pod sojom uvećali smo četvorostruko, a osam puta je veća proizvodnja zahvaljujući sortimentu i primeni novih tehnologija – objasnio je Milan Ćuprić iz Sektora za poljoprivrednu politiku u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. – Proizvodnjom soje bavi se 32.000 domaćinstava, na prosečnoj površini od 5,8 hektara. Od devet srpskih uljara dve prerađuju isključivo soju, a kapaciteti prerade dostižu 600.000 tona.

Evropska unija je, prema Ćuprićevim rečima, glavno izvozno tržište, na kom završava 79 odsto soje – u manjoj meri zrna, a više visokovrednih prerađevina, poput sojinog ulja. Izvoz prerađevina od soje iz Srbije dostiže oko 170 miliona evra godišnje.