Priznanje „Sava Šumanović“ za domete u likovnoj umetnost danas je na Izložbi „Art Expo“ uručeno Goranu Despotovskom, multimedijalnom umetniku iz Novog Sada.

Posle preuzimanja nagrade i nakon što se zahvalio Novosadskom sajmu, članicama žirija i svima koji su inicirali ustanovljavanje nagrade, Goran Despotovski je, između ostalog, rekao: „Sava Šumanović je na mene ostavio veliki uticaj i to na mene kao srednjoškolca, kada sam video njegovu izložbu. Tada je to bila Galerija Savremena na SPENS-u, sa slikama „Šiđanke“. Taj uticaj je i te kako imao vezu sa mojim budućim radom u slikarstvu. Kada pogledate radove koji pripadaju kategoriji slike videćete neke sličnosti, vrstu usklađenost koja je i kod Save Šumanovoća postojala.“  - Već je spomenut Sava Stepanov, a ja ću to morati još jednom da učinim. Pratio me je od početka i zaista uticao snagom, energijom, konstantnom koju je ulivao i uliva i drugim umetnicima. Siguran sam da je to radio svo vreme tako da bih na jedan određen način ovu nagradu posvetio i njemu, Savi Stepanovu koji je zaista ostavio trag na našoj sceni, dodao je Despotovski.

Goranu Despotovskom su priznanje uručile Vesna Latinović, predsednica žirija i Olivera Ratković rukovodilac Službe za komercijalne poslove Novosadskog sajma.

U obrazloženju žirija koji je i doneo odluku piše: “Imajući u vidu rad Gorana Despotovskog u proteklom dvogodišnjem periodu, a naročito učešće na izložbi Dunavski dijalozi 2024. O (auto)destrukciji i protiv nje, kao i samostalnu izložbu Tragovi egzistencije – Subscript III, održanu 2023. godine u Savremenoj galeriji Subotica, Žiri je pažljivo sagledao kako rekapitulaciju dosadašnjeg tematskog okvira autorove umetnosti, tako i nove pravce kretanja kojima, unutar svog autentičnog vizuelnog rečnika, Despotovski produbljuje bavljenje čovekovim izbrisanim i poništenim identitetom.

Na samim počecima svog rada, kasnih devedesetih godina 20. veka, Despotovski je nastojao da uspostavi granična mesta između dva vida slikarstva – figurativnog i primarnog, da bi potom proširio svoj medijski vokabular istražujući mogućnosti reprezentacijskih objektnih instalacija. Istrajavajući u svojoj potrazi za načinom da vizuelno kodira procese koje sam Despotovski naziva čovekovim „gubljenjem integriteta socijalnog bića i preoblikovanjem u reprodukovanu masu istovetnih neživotnih nebića“, umetnik je stvorio čitav specifičan svet čovekolikih lutaka bez lica koje, nesumnjivo, simbolišu i današnje društvene odnose, ali i ljudski hod kroz vreme u kojem su današnji društveni odnosi postali mogući. Prepoznat na našoj sceni najpre kroz taj svoj izraz, kroz opredmećena osećanja Tragova egzistencije, Goran Despotovski u različitim formama dosledno gradi tu osnovnu tematsku nit svog rada već nekoliko decenija.

Svojim snažnim prisustvom unutar različitih polja umetničkog sistema, u kojem deluje i kao umetnik i kao pedagog i kao rukovodilac profesionalne umetničke organizacije, Despotovski zapravo svedoči kako je moguće i potrebno voditi život „celokupno posvećen umetnosti“ i danas, u eri koja najčešće zahteva oštre granice opredeljenosti za samo jedan od brojnih načina bivanja u umetnosti i sa umetnošću. Upravo to prekoračivanje nametnutih granica odražava, verujemo, plamen i suštinu odjeka umetnosti Save Šumanovića u našoj umetnosti danas, čime još jednom povezuje ovog velikana našeg modernizma sa savremenim umetnicima, a ovoga puta konkretno sa radom Gorana Despotovskog.“

Obrazloženje su potpisale članice žirija Svetlana Mladenov, istoričarka umetnosti i kustoskinja, Nela Tonković, istoričarka umetnosti i kustoskinja i Vesna Latinović, galeristkinja.

 Za izuzetne domete u likovnoj umetnosti, Novosadski sajam prestižnu Nagradu „Sava Šumanović”, priznanje koje su ustanovili „Art Expo”, Galerija „Bel Art“ i Centar za vizuelnu kulturu „Zlatno oko“ u Novom Sadu dodeljuju od 1999. godine.

Vesna Latinović je uručenje Nagrade „Sava Šumanovoć“, čiji je godinama nesumnjiv deo bio i Sava Stepanov, likovni kritičar i teoretičar umetnosti, iskoristila da, u prisustvu unuka Save Stepanova Alekse Ćirića, saopšti da je njegova porodica osnovala fondaciju sa glavnim ciljem da se neguje njegova zaostavština i da se podstiču mladi ljudi da se na sličan način bave likovnom kritikom i umetnošću. Prva aktivnost u okviru fondacije je ustanovljavanje nagrade za autorsku izložbu koja će prvi put biti dodeljena početkom aprila u Galeriji Matice srpske.

Izložba umetnosti „Art Expo“ ove godine posetioce dočekuje u Auli koju su izlagači pretvorili u sjajnu galeriju sa nekoliko tematskih postavki. Najveća je „Iz riznice vojvođanske umetnosti“ u kojoj su predstavlje dela umetnika koji su stvarali u drugoj polovini dvadesetog veka – Mira Brtka, Nikola Graovac, Sava Halugin, Milan Kečić, Milan Kerac, Milan Konjović, Milivoj Nikolajević, Ankica Oprešnik, Boško Petrović, Jovan Soldatović.

Pored te, pred posetiocima se nalaze i izložbe „Kult Blažene Ozane Kotorke” nastale u saradnji sa Maticom crnogorskom, „Danilo Kiš – Mala crnogorska kišologija”, kao i Izložba Kulturno nasleđe „Ribarca”. Udruženje Crnogoraca Novog Sada pripremilo je postavku „Vladari crnogorskih dinastija u likovnoj vizuri“.

Ova jedinstvena manifestacija okuplja umetnike, galerije i kolekcionare, nudeći posetiocima bogat prikaz tematskih postavki, rukotvorina i antikviteta. Svoje radove izlažu akademski umetnici, školovani slikari, ali i talentovani samouki umetnici.

Ulaz na priredbu se ne naplaćuje, baš kao ni na Sajam knjiga koji se održava paralelno sa Izložbom umetnosti „Art Expo“.

Podsećamo – Organizator Sajma  gejminga „NS Gaming Week“ koji je trebalo da bude održan od petka,  21. do nedelje, 23. marta, tu priredbu je otkazao u ponedeljak, 17. marta.