Bečejsko preduzeće “Marko Kalmar” pravi bazene – ribnjake za zatvoreni prostor. Otpadne vode iz ribnjaka pune su amonijaka i drugih korisnih elemenata, pa se u kompletnom sistemu uzgoja ribe i biljaka ta voda koristi za prehranu bilja. Ovakav način gajenja biljaka poznat je kao akvaponija.

– Bazeni za ribu mogu bez akvaponije, ali akvaponija ne može bez bazena i ribe. Ovaj zatvoreni sistem odavno se primenjuje u Francuskoj i Holandiji, gde je sve i počelo, a iskustvo korisnika u Crnoj Gori pokazuje da se na struku paradajza uzgajanom na ovaj način može dobiti od 50 do 100 kilograma ploda – ističe Marko Kalmar, vlasnik preduzeća.

Bazeni, odnosno ribnjaci za zatvoreni prostor, izgledaju kao velike kade. Za kompletan sistem uzgoja ribe i biljaka potrebno je osam bazena od po 3.500 kubnih metara, četiri još veća bazena i 20 kadica u kojima se gaje biljke.

– U četiri velika bazena se priprema voda za ribe koje su u osam manjih bazena i u svakom od njih može da se uzgaja po 350 kilograma ribe. Najbolje je da se u ovakvim ribnjacima gaje kečiga, pastrmka ili šaran – objašnjava Marko Kalmar.

 U Halu 23, na štand tog bečejskog preduzeća, gde mogu da se vide bazeni sa ribama i kadica s biljkama, dolaze znatiželjni, ali i zainteresovani za ovaj način uzgoja ribe i proizvodnje biljaka, i to iz Hrvatske, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i naše zemlje. Već se zna da će uskoro ovakav način uzgoja ribe i akvaponija početi  u Bačkom Petrovom Selu.