Srbija ima veliki potencijal kada je reč o uzgoju i plasiranju ukrasnog i lekovitog bilja, zaključak je skupa „Ukrasno i lekovito bilje – potencijali za novu vrednost u poljoprivredi“, koji je organizovalo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Kako je objasnila posebna savetnica ministra prof. dr Tatjana Brankov, naša država je prošle godine ostvarila trgovinski deficit od 30 miliona evra kada je reč o ukrasnom bilju, dok je s lekovitim ostvaren suficit od pet miliona.

– Sektor hortikulture, iako ima veliki ekonomski, tržišni i ekološki potencijal, nije dovoljno razvijen, budući da je intenzivna tražnja za proizvodima koje mi u velikoj meri obezbeđujemo iz uvoza, posebno kada govorimo o cveću i ukrasnom bilju – istakla je dr Brankov. – Postoji veliki prostor za unapređenje razvoja ovog sektora i s tim u vezi Ministarstvo će nastaviti da podržava i podstiče ovu vrstu proizvodnje. Trenutno imamo nekoliko prioritetnih pravaca koje treba da forsiramo u narednih deset godina, mimo razmene znanja i iskustava i unapređenja rada savetodavne službe. Potrebno je podsticati urbano baštovanstvo, razvoj alternativnih i egzotičnih vrsta, kao i mapiranje područja koja se bave hortikulturnom proizvodnjom. Od posebnog značaja je i dalja podrška organskoj proizvodnji, jer lekovito bilje pripada ovom delu, premda se prostire na svega dva odsto površine, tako da ćemo na tome intenzivno raditi. Takođe, posebno ćemo podsticati investicije u preradu, skladištenje, separaciju  i ekstrakciju etarskih ulja, podizanje plastenika i staklenika.

Prema rečima direktora Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Josif Pančić“ dr Milana Lukića, tržište lekovitog bilja u Srbiji nije na zavidnom nivou. Podsetio je da je osamdesetih godina naša zemlja bila jedan od najvećih izvoznika tog bilja, dok je danas postala veoma velik uvoznik.

– Agroekološki uslovi na području Srbije i te kako pogoduju gajenju i proizvodnji lekovitog bilja, ali treba imati u vidu da je ono skopčano sa nizom nepovoljnosti, naročito kada je u pitanju potreban broj radne snage, koje nema – naglašava dr Lukić. – Gajenje lekovitog bilja je zanemareno i nepravedno zapostavljeno poslednjih decenija. Statistički podaci govore da trenutno imamo svega 1.800 hektara pod ovom ratarskom granom, a naše mogućnosti su mnogo veće. Ipak, podrška resornog ministarstva po pitanju subvencija, naročito za nabavku neophodne mehanizacije, znatno može da popravi stanje u proizvodnji kako bismo s domaćeg tržišta obezbedili mnogo veće količine resursa.

Od lekovitog bilja karakterističnog za naše podneblje najzastupljenije su kamilica i nana, za kojima će naročito u budućnosti biti velika potražnja, kako za domaće tržište tako i za inostrano, navodi direktor Instituta „Josif Pančić“.