Na stručnoj panel-diskusiji pod nazivom „Izazovi globalnih klimatskih promena“, održanoj u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, koji je od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, razgovaralo se o ključnim pitanjima o uticaju klimatskih promena na poljoprivredu. Na panelu su učestvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kao i jedan poljoprivrednik.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Željko Radošević poručio je da Srbija beleži veće zagrevanje u odnosu na globalni prosek.

– Godišnje se temperatura povećava za oko 1,1 stepen Celzijusa, dok se Srbija zagreva čak 1,8 stepeni. Leti je taj rast još izraženiji – 2,6 stepeni. Rešenja nisu jednostavna, ali resorno ministarstvo je spremno za otvoren dijalog i konstruktivne predloge koji će omogućiti bolji život našim poljoprivrednicima – rekao je Željko Radošević.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Petar Samolovac takođe je tokom diskusije naglasio da su prethodne četiri godine bile izuzetno izazovne, kako zbog klimatskih promena, tako i tržišnih oscilacija. On je istakao da je cilj programa podrške koje sprovodi Pokrajinski sekretarijat stvaranje održivog gazdinstva, koje neće nužno beležiti rekordne prinose svake godine, ali će biti finansijski stabilno i otporno na izazove.

Direktorka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prof. dr Dragana Latković naglasila je da se Institut sa svojih 110 naučnih radnika i savetnika bavi pitanjima klimatskih promena i pruža rešenja i preporuke građanima i gazdinstvima.  

Učesnici panela istakli su značaj nauke i agrotehnike u borbi protiv sve izraženijih klimatskih neprilika. Dr Vladimir Miklič iz Instituta naglasio je da je od ključne važnosti povećati površine pod navodnjavanjem i izmeniti tehnike đubrenja, zaštite bilja i izbora hibrida, kako bi se poljoprivreda adaptirala na nove uslove.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu dr Zoran Broćić podsetio je da klimatske promene već menjaju geografiju poljoprivrede.

– Topla i suva leta izmestila su proizvodnju krompira iz planinskih predela ka ravnicama. Ipak, starinske sorte poput dragačevskog mesečara, koje su otpornije, ponovo dobijaju na značaju – rekao je Broćić.

Svoje iskustvo izneo je i poljoprivrednik iz Bačke Palanke Stevica Gajić, koji je objasnio da je izbor hibrida ključan.

– Koristim ranije sorte soje i otporne hibride kukuruza, posebno one sa novosadskog Instituta koji su prilagođeni lokalnim uslovima. Ipak, samo 25 odsto mog zemljišta je pod navodnjavanjem  i tu se razlika u prinosima najviše vidi, od 200 kilograma po hektaru na zemljištu bez navodnjavanja do dve tone uz navodnjavanje – zaključio je Stevica Gajić.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Radovan Pejanović kazao je  da klimatske promene više nisu pitanje i pretpostavke, nego realnost.

– Hrana je patriotsko, ali i strateško pitanje. Potrebno je razvijati svest i kod proizvođača i kod građana jer klimatske promene sve pogađaju – rekao je Radovan Pejanović.

Panel je pokazao da borba za poljoprivredu tokom sve većih klimatskih promena zahteva zajednički napor države, nauke i proizvođača – uz stalno prilagođavanje i dijalog, kao i strateško planiranje.