O perspektivama, stanju i izazovima zadrugarstva u Srbiji, na Balkanu, ali i u zemljama EU razgovaralo se u Kongresnom centru „Master“, na konferenciji „Stanje i perspektive zadrugarstva u regionu u Međunarodnoj godini zadruga“. Ovaj skup organizovao je Zadružni savez Vojvodine, a o zadrugarstvu govorili su učesnici panel diskusije iz Srbije, Rumunije, Republike Srpske, Hrvatske, Severne Makedonije i Italije.

 – U godini koju su UN proglasile godinom zadrugarstva važno je što se na 92. međunarodnom poljoprivrednom sajmu održava ovako važna konferencija – istakao je direktor Novosadskog sajma Slobodan Cvetković. – Zajedno sa Zadružnim savezom Vojvodine, kao našim dugogodišnjim partnerom, mi kao domaćini i organizatori prepoznajemo koliko je zadrugarstvo bitna tema našim poljoprivrednicima. U saradnji sa italijanskom trgovinskom agencijom ICE, predstavnicima Ministarstva poljoprivrede i Privrednom komorom Vojvodine želimo zajedno da dođemo do zaključka u kom pravcu zadrugarstvo u Srbiji treba da ide i na koji način bi moglo da pospeši sve ono što su potencijalni kapaciteti tog modela udruživanja. Zadruga je bila i ostala nešto što je osnova poljoprivrede i mislim da se desio veliki hendikep onog momenta kada su, zbog raspada SFRJ, SRJ i SCG, zadruge prestale da rade svoj posao. Zadruge, pored toga što su našim poljoprivrednicima pomagale da dođu do jeftinih imputa – semena, bile su važne jer su obezbeđivale plasman proizvoda na tržište. Mislim da ovog trenutka baš to najviše nedostaje poljoprivrednim proizvođačima.

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj naglasila je činjenicu da je treća zadruga na svetu osnovana u Bačkom Petrovcu. Kako je rekla, time se svrstavamo u zemlje s najdužom tradicijom zadrugarstva u svetu.

 – Zadrugarstvo se održalo skoro 180 godina, što govori o vitalnosti i značaju ovog načina udruživanja. Zadruge su i prošlost i budućnost, one svakako doprinose razvoju poljoprivrede i drugih delatnosti. Što se tiče našeg domaćeg zadrugarstava, potrebna mu je veća podrška države, ne samo kroz podsticajne mere u samoj poljoprivredi, već i u porezima, doprinosima i drugim segmentima. Uz to, potrebno je podizanje svesti u zadrugarstvu, ali i znanja o zadrugarstvu. Koliko jedna zadruga može učiniti za poljoprivrednike, znaju oni koji su članovi zadruga i mnogi od njih ne bi pregurali teške godine agrara da zadruga nije bila uz njih. Udruživanje ne podrazumeva samo udruživanje poljoprivrednika u zadruge, već i zadruga među sobom. Ova konferencija je prilika da saznamo dokle može da ide zadružno povezivanje, kakve domete mogu da ostvare zadrugari, kako funkcionišu konzorcijumi zadrugarstva i kakve sve benefite imamo ako se budemo udruživali.

Antonio Ventreska iz Italijanske agencije za spoljnu trgovinu – ICE naglašava važnost saradnje Srbije i Italije, kao i saradnje s Novosadskim sajmom. On dodaje da je konferencija o zadrugarstvu prilika da se razmene znanja, ali i sagledaju različiti modeli i metode koji se koriste u Italiji.

– Mi kao agencija želeli smo da pospešimo saradnju u oblasti poljoprivrede i ukažemo na neke modele modernizacije u oblasti zadrugarstva, jer tokom brojnih aktivnosti na ovom sajmu fokus je na promociji svih prednosti udruživanja poljoprivrednih proizvođača, kako na globalnom nivou tako i na nacionalnom.