U Srbiji ima pet nacionalnih parkova - Fruška gora, Tara, Kopaonik, Đerdap i Šar-planina, a u okviru sajma “Lorist” predstavili su se na zajedničkom štandu.

Zahvaljujući tome posetioci su u prilici da se upoznaju s turističkom ponudom nacionalnih parkova, ali i s lepotama predela koji su pod visokim stepenom zaštite, s velikim razlogom. Iako se razlikuju po površini - NP Đerdap, se prostire na oko 64.000 hektara, a onaj na Kopaoniku na oko 11.500 hektara i imaju svoje posebnosti i kada je reč o biljnom i životinjskom svetu, istorijskim spomenicima... jedno im je zajedničko – lepota i vrednost prirodnog bogatstva koje treba očuvati i sačuvati za budućnost.
Baš to, ukazuje rukovodilac sektora turizma i odnosa s javnošću u NP Fruška gora Branka Stejin, cilj je predstavljanja nacionalnih parkova Srbije – upoznavanje posetilaca sa celokupnom ponudom, sa svime što se u nacionalnim parkovima može videti i doživeti, ali i koracima koje treba činiti da se oni sačuvaju. Osnova je biodiverzitetska ponuda, ali i ponuda u oblasti turizma, lova, ribolova...

- Nacionalni parkovi predstavljaju kompletnu ponudu, a to je mnogo jer uključuje područja koja su zaštićeno prirodno dobro prve kategorije, u kojem postoje tri režima zaštite, kaže Branka Stejin. - Jasno je da je reč o područjima koje odlikuju izuzetne prirodne vrednosti, a takva će ostati samo ako se prilikom boravka u njima, ali i u bilo kom prirodnom ambijentu, posetioci ponašaju u skladu s prirodom, da čuvaju životnu okolinu.

Po njenim rečima, naši nacionalni parkovi već odavno su mesta privlačna turistima iz Srbije, ali i drugih država. Mogućnosti za razvoj ove privredne grane su velike, te bi sigurno, uz podršku države, nevladinih organizacija i stranih fondova, na tom planu moglo mnogo da se uradi. Reč je, naravno, o održivom turizmu, a to znači da se radi o turizmu koji čuva, a ne narušava prirodne vrednosti.
- Od onih koji borave u nacionalnim parkovima ne tražimo ništa drugo osim da se povežu s prirodom i da je čuvaju, da vode računa o bogatstvu koje zavisi i od odnosa čoveka prema njemu, kaže Branka Stejin.